Pandemija COVID-19 је imala veliki uticaj na ljude svih starosnih dobi.Naročito na starije osobe, na šta su stručnjaci upozoravali. Najčešce posledice su: strah od izlaska napolje, opsesivno kompulsivni poremećaj, opšta anksiznost, društvena izolacija i hronična usamljenost.
Pandemijа je primorala mnoge starije osobe da se izoluju od prijatelja i porodice, što je dovelo do osećaja usamljenosti, napuštenosti i depresije. Posebno je bila razorna za ljude koj žive u ustanovama za dugotrajnu negu jer su posete bile zabranjene ili ograničene i nisu bili u mogućnosti da viođaju svoke najmilije.
Strah od zaraze virusom je uticao na mentalno i fizičko zdravlje starijih osoba. Mnogi ljudi su ostali sa vrlo malo bliskih kontakata zbog svojevoljnog povlačenja iz spoljnog sveta kako bi se osećali bezbednije u periodu društvenog distanciranja što ima za posledicu veoma teško ponovo uspostavljanje kontakata i povratka u društvo.
Neki su se plašili da napuste svoje domove čak i zbog osnovnih obaveza kao što je kupovina ili odlazak na lekarske preglede. Ovaj strah je doveo do povećane anksioznosti i stresa kod mnogih starijih osoba, poremetio je korišćenje zdravstvenih usluga, otežavajući starijim osobama da dobiju negu kojim je potrebna. Odložene ili otkazane medicinske procedure takođe su izazvale povećanu anksioznost kod mnogih starijih i uticale na njihovo opšte zdravstveno stanje.
Pandemija je imala i pozitivne efekte dovela je do povećane svesti o značaju tehnologije i društvenih mreža, video pozivi su bili način za povezivanje starijih osoba sa voljenim osobama i zdravstvenim radnicima. Mnogi su našli utehu u hobijima, baštovanstvu, slikanju, odlazku van grada, boravaku u prirodi.
Kako se pandemija povalači važno je nastaviti sa pružanjem podrške starijim osobama dok se suočavaju sa posledicama. Radeći zajedno možemo osigurati da starije osobe dobiju negu i podršku koja im je potrebna, naročito psihološku podršku, pomoć u kući, društvo za izlazak napolje.
Strah od izlaska iz stana svog bezbednog okruženja se može prevazići organizovanim druženjima u klubovima, udruženjima, odlascima na kulturne manifestacije, zajedničkim šetnjama, uz prisustvo osobe koja če biti podrška u svakom smislu sve dok se osoba ne oslobodi straha.
