Pomoć u kući

POREMEĆAJ PAŽNJE KOD ODRASLIH (ADHD)

Kada govorimo o poremećaju pažnje prva asocijacija jeste poremećaj pažnje kod dece (gde se misli na hiperaktivnost i deficit pažnje). Međutim, ovaj poremećaj se javlja i kod odraslih.

ŠTA JE POREMEĆAJ PAŽNJE?

Poremećaj pažnje – ADHD (Attention deficit/hyperactivity disorder) je neurobihejvioralni poremećaj čija najupečatljivija karakteristika jeste nemogućnost da se kontroliše sopstveno ponašanje.

Poremećaj pažnje i hiperaktivnost su hronična stanja koja pogađaju veliki broj dece, a često se nastavljaju i u odraslom dobu. Ova dva stanja se često javljaju združeno.

ADHD  pogađa između 2-5 % odraslih i češće se dijagnostikuje kod muškaraca nego kod žena, a ako je otpočeo u detinjstvu, nastavlja se u oko 60% slučajeva.

ADHD se može nastaviti u odraslom dobu, ako je otpočeo u detinjstvu, ali može i nastati u odraslom dobu kao posledica nekih drugih stanja (depresija, anksioznost) ili kao posledica načina života (zloupotreba psihoaktivnih supstanci, trauma glave…)

Ovaj problem se često, posebno kod starijih, može pomešati sa depresijom  ili nekim drugim stanjem, kao i sa uobičajenim gubitkom koncentracije u starijem dobu, te je bitno postaviti tačnu dijagnozu, utvrditi šta je uzrok, a šta posledica, kako bi oporavak i nastavak životnih aktivnosti bio moguć.

TIPOVI

Postoje 3 podtipa ADHD-a:

  • Pretežno nepažljiv tip – većina simptoma potpada pod nepažnju;
  • Pretežno hiperaktivan/impulsivan tip;
  • Kombinovani tip – ovo je kombinacija simptoma nepažnje i hiperaktivnosti/impulsivnih simptoma.

FAKTORI RAZVOJA ADHD-a:

Uprkos tome što je ADHD uobičajen neurološki poremećaj, lekari i istraživači još uvek nisu sigurni šta uzrokuje ovo stanje. Faktori koji mogu biti uključeni u razvoj ADHD-a su:

  • Genetika- Studije pokazuju da geni mogu imati glavnu ulogu u razvoju ADHD-a. Ukoliko roditelji boluju od ADHD velika je verovatnoća da će ga imati i deca.
  • Životna sredina- Određeni faktori životne sredine mogu takođe povećati rizik, kao što je na primer, izlaganje deteta olovu.
  • Problemi tokom razvoja- Problemi sa centralnim nervnim sistemom, u bitnim trenucima tokom razvoja, mogu uticati na nastanak ADHD-a.
  • Stres- Izloženost povećanom i kontinuiranom stresu utiče na našu kognitivnu efikasnost, ali su u tom slučaju posledice prolaznog karaktera, i prestaju izlaskom iz stresnog perioda.

SIMPTOMI

Tri osnovne grupe simptoma su: hiperaktivnost, impulsivnost i nedostatak pažnje, karakteristično za ove simptome je da su stalno prisutni.

Još neki od simptoma ADHD-a su:

-česte promene raspoloženja i problem sa regulacijom emocija;

-zaboravnost;

-prekidanje drugih dok razgovaraju i završavanje tuđih rečenica;

-prekomerno pričanje

-teškoće usmeravanja i regulacije pažnje

-niska tolerancija na frustraciju

-hiperfokus-osoba se koncentriše samo na nešto što je u centru njenog interesovanja, pa prestaje da primećuje sve drugo oko sebe, to dovodi do gubitka predstave o protoku vremena.

Simptomi utiču na posao, obaveze kod kuće i međuljudske odnose-posebno ako se ne leči.

TERAPIJA/TRETMAN ADHD-a

Za terapiju postoje lekovi, ali bitnije od toga jeste psihoterapija, odnosno razgovor, olakšavanje i usmeravanje osobama da kontorlišu simptome i sebi olakšaju život i socijalne donose, na koje ovaj poremećaj dosta utiče. Bilo koji vid terapije predlaže lekar koji postavlja dijagnozu.

KAKO SE POSTAVITI I BOLJE RAZUMETI OSOBE KOJE IMAJU ADHD?

Ljudi sa ADHD-om sve osećaju intenzivnije. Emotivno su preplavljeni i preosetljivi na odbacivanje. Potrebno je pružiti podršku svima sa ovim poremećajem, usmeriti ih na pravu adresu za pomoć, i podržati u procesu olakšavanja simptoma. Rad sa osobama koje boluju od ADHD-a treba biti prilagođen njihovim aktivnostima, načinu života, kao i terapiji koju imaju. Tako kod starijih koji koriste uslugu pomoć u kući, gerontodomaćice moraju biti upoznate sa svim prethodno navedenim, i na osnovu toga obavljatiaktivnosti u okviru usluge.

SAMOPOMOĆ?

Kada je dijagnoza postavljena, potrebno je da i sama osoba napravi određene korake koji će joj pomoći:

1. Isplanirati dan uz detaljan raspored

3. Pronaći mirno okruženje za obavljanje posla

4. Redovno vežbanje

5. Zdrava ishrana

6. Uključivanje u individualnu i grupnu psihoterapiju